NAŠA „USKRSNUĆA“
– NJIHOVI PRIKLJANI PURANI
Pred nama
još jedna gipsana svetkovina zvana Uskrs. Kad se zbroje sve godišnje onda ih
predstoji čitav bataljun, nepomičnih, bijelih bez životnih, bez dušnuh figura,
kojima se klanjamo. Klečimo pred njihovim čudoređem, ufanjem da će nas izbaviti iz životnih nedaća; iz
pakla, u kojem se svakodnevno zatićemo prikovanima pred njihovim živim, dobrostojećih
ugojencima - koji ih predstavljaju.
Tako redom milenijma- te Todore- molimo da nam
bude bolje, sve dok nam svakog dana biva sve gore.
Dok nepomični Oni šute, znajući samo
jedno: sve što nam je gore – to ćemo više patnički puzati pod njihovom nogama….
Nema komentara:
Objavi komentar