DVADASET ŠESTI MAJA

Specifičan dan za Balkan.

Za bivšu Jugoslaviju -Titov rođendan.

Za današnju  Hrvatsku – Karamarkov rođendan.

Za jednog Isrijana - dan kad  je napustio Titov socijalistički Raj, i krenuo putem kapitalističkog Pakla.

Potonji  tako biva, jednog sydneyskog  dana paklene sparine,  smjesta postavljen pred  zid  unakrsne vatre, koja je frcala iz samog osinjaka  svjetski okorjelih Marksita :

-         - Što tražiš u ovom Paklu ?

-         - Pa…., pa…, zapravo i neznam.

-          -Jesi li se uposlio ?

-           -Pa…, pa…, radio sam naporno  tri dana.

-          -Jeli tvoj Boss zadovoljan  tobom?  

-          -Pa …., ne znam. Preko jučer je bio petak, primio sam   plaču…  Rekao  mi: Javit ću ti ako  te budem dalje trebao.

-          Koliko te platio?

-      -    Uf… !    Žureči prema jendom obližnjem restoranu u Redfernu, nisam ni brojao. Dobro sam se tu najeo, prvi puta u životu. I jućer sam opeta svratio, jer je pomalo postajalo  sumnjivo, što  mi je uz čaj, jučer,  postavljena emailirana bijela posuda punu šečera. Posumljao sam, najme,  da mi je to bilo podmetnuto od strane nekakve  ovdašnje UDBE…, te da pomno prate iz nekog prikriveno ugla – hoću li možda  nešto od toga sipnuti u svoj džep.  Nakon jedne šutnje, koja se pričinila  vječnost:

-         

   -  misliš reći da se ovdje bolje živi nego u Titovom socijalizmu ?

-          

-          Pa…., pa, pa…, nakon petnaest godina – eto me opeta u Titovom Raju . Tu sam  odmah  pozvan na lokalnu UDBU. Još  dulja, pričinila se, još jedna  unakrsna vatra.

Preko jučer se  zbijo  još jedan dvadeset šesti maja.

-          Šezdesti po redu od onog Titovog rođendanskog  Raja.  Ravno u ždrijelu plamteće vatre kapitalističkog Pakla, koja sada proždire sav Globus.

            Ovdje je još uvijek na snazi jedna istarska uzrečica:  JE TAKO I BOG.