utorak, 31. srpnja 2018.

ŠTO SE TO DOGAĐA SA DRUŠTVOM PODLJELENIH KLASA


**************************************************************** 
Neki od nas su to razumjeli, neki drugi to razmiju,  neki će to razumjeti, a svi drugi, kao da to neće pojmati nikada.
********************************************************************************************         o autoru

Platonov mit o pećini
Svoje učenje o znanju Platon je  prikazao alegorijom o pećini u sedmoj knjizi dijaloga Država.  Poziva nas da zamislimo pećinu. U njoj se od detinjstva nalaze ljudi okovanih  vratova, okrenuti prema unutrašnjem zidu pećine. Zbog okova oni ne mogu da vide nikog pored sebe niti izlaz iz pećine koji se nalazi iza njihovih leđa. Jedini izvor svetlosti u pećini je vatra. Između ljudi  i vatre postoji zid, paravan iza koga se nalaze drugi ljudi koji pronose razne naprave, kipove ljudi i životinja od kamena i drveta. Ovi koji su okovani i gledaju u zid, na njemu, zbog vatre, vide svoje senke i senke onoga što se dešava iza njih. Dok se šetaju, neki ljudi iza paravana međusobno razgovaraju, a drugi ćute. Glasovi se odbijaju o zid pećine na kome igraju senke, tako da se okovanima čini kako su senke stvarne i kako one govore. Kako nemaju drugog posla zabavljaju se razgovarajući o senkama, pogađajući koje će senke ponovo proći i kojim redom. Oni koji najbolje pogađaju, dobijaju počasti i bivaju uvažavani od ostalih. Platon nas upoređuje sa okovanim ljudima, koji posmatrajući senke misle da vide realne stvari. Dalje treba da zamislimo, kaže Platon, šta bi se desilo ako bi jednog od njih oslobodili i primorali da ustane, da se okrene i pođe prema svetlosti. Sunčeva svetlost zadavala bi mu mnogo muka,  jer je naviknut samo na mrak, i on ne bi uspevao da jasno vidi stvari. Kada bi se privikao na svetlost, video bi šta se zaista dešavalo iza zida u pećini i postao svestan zablude u kojoj se do tada nalazio.  Život u pećini predstavlja naš život i spoznavanje na osnovu sveta čulnih stvari, našu zarobljenost materijalnim i telesnim; a izlazak iz pećine uzdizanje duše u svet ideja,  koje se postiže razumskim i umnim saznanjem.  Mit o pećini Platon završava tako što postavlja pitanje šta bi se dogodilo sa tim čovekom koji je uspeo da izađe iz pećine i posmatra sunce, ako bi se vratio u pećinu i pokušao da objasni ostalim ljudima koji su okovani šta se zapravo događa i šta je prava istina. Ostali bi smatrali da je on poludeo i da je prava istina ono što se dešava na zidu pećine, a ako bi ovaj pokušao da ih oslobodi i povede izvan pećine, oni bi ga i ubili, kaže Platon, aludirajući na sudbinu Sokrata koga su Atinjani osudili na smrt.

Nema komentara:

Objavi komentar