****************************************************************
Neki od nas su to razumjeli, neki drugi to razmiju, neki će to razumjeti, a svi drugi, kao da to neće pojmati nikada.
******************************************************************************************** o autoru
Platonov mit o pećini
Svoje
učenje o znanju Platon je prikazao alegorijom o pećini u sedmoj knjizi
dijaloga Država. Poziva nas da zamislimo pećinu. U njoj se od detinjstva
nalaze ljudi okovanih vratova, okrenuti prema unutrašnjem zidu pećine.
Zbog okova oni ne mogu da vide nikog pored sebe niti izlaz iz pećine koji se
nalazi iza njihovih leđa. Jedini izvor svetlosti u pećini je vatra. Između
ljudi i vatre postoji zid, paravan iza koga se nalaze drugi ljudi koji
pronose razne naprave, kipove ljudi i životinja od kamena i drveta. Ovi koji su
okovani i gledaju u zid, na njemu, zbog vatre, vide svoje senke i senke onoga
što se dešava iza njih. Dok se šetaju, neki ljudi iza paravana međusobno
razgovaraju, a drugi ćute. Glasovi se odbijaju o zid pećine na kome igraju
senke, tako da se okovanima čini kako su senke stvarne i kako one govore. Kako
nemaju drugog posla zabavljaju se razgovarajući o senkama, pogađajući koje će
senke ponovo proći i kojim redom. Oni koji najbolje pogađaju, dobijaju počasti
i bivaju uvažavani od ostalih. Platon nas upoređuje sa okovanim ljudima, koji
posmatrajući senke misle da vide realne stvari. Dalje treba da zamislimo, kaže
Platon, šta bi se desilo ako bi jednog od njih oslobodili i primorali da
ustane, da se okrene i pođe prema svetlosti. Sunčeva svetlost zadavala bi mu
mnogo muka, jer je naviknut samo na mrak, i on ne bi uspevao da jasno
vidi stvari. Kada bi se privikao na svetlost, video bi šta se zaista dešavalo
iza zida u pećini i postao svestan zablude u kojoj se do tada nalazio.
Život u pećini predstavlja naš život i spoznavanje na osnovu sveta čulnih
stvari, našu zarobljenost materijalnim i telesnim; a izlazak iz pećine
uzdizanje duše u svet ideja, koje se postiže razumskim i umnim saznanjem.
Mit o pećini Platon završava tako što postavlja pitanje šta bi se
dogodilo sa tim čovekom koji je uspeo da izađe iz pećine i posmatra sunce, ako
bi se vratio u pećinu i pokušao da objasni ostalim ljudima koji su okovani šta
se zapravo događa i šta je prava istina. Ostali bi smatrali da je on poludeo i
da je prava istina ono što se dešava na zidu pećine, a ako bi ovaj pokušao da
ih oslobodi i povede izvan pećine, oni bi ga i ubili, kaže Platon, aludirajući
na sudbinu Sokrata koga su Atinjani osudili na smrt.
Nema komentara:
Objavi komentar