"Dok čitamo povijest naroda, otkrivamo da i oni, poput pojedinaca,imaju
svoje mušice i posebnosti, svoja razdoblja uzbuđenja i lakoumlja kada ne haju
za svoje postupke. Cijele se zajednice preko noći namjere na nešto i bezglavo
daju za tim u potjeru; milijunima ljudi istodobno ovlada neka zabluda i oni se
povedu za njom sve dok im pozornost ne privuče neka zanimljiva tlapnja. Jednu
naciju, od vrha do dna, iznenada obuzme silna želja zavojnom slavom; neko drugu
jednako tako sludi neka vjerska skrupula, i obje dođu k sebi tek nakon što su
prolile rijeke krvi i posijale gorku žetvu jauka i suza koju će požeti budući
naraštaji. ….Novac je često bio uzrok zabluda mnoštvu. Trezvene bi se nacije
iznebuha prometnule u pomahnitale kockare i založile svoj opstanak na
hirovitost karte. …
Netko je dobro rekao da ljudi misle čoporativno; ludilo ih
spopada u masi, dok pametni dolaze polako, i to jedan po jedan." Charles Mackay, (1841.)
Nema komentara:
Objavi komentar